Шта је спорно у Правилнику ДЈБ за избор председника странке који није усвојен

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
2

1. Поступак усвајања Правилника

На Правилник је од стране 7 од 42 чланова Главног одбора поднето 48 амандмана. Гласању о амандманима посветило се 17 чланова Главног одбора. Незаинтересованих је практично било 25 чланова Главног одбора.

Ни један амандман није усвојен. Главни одбор је тиме Правилник усвојио у предложеном тексту и Правилник се прослеђује Скупштини Странке на усвајање, на којој је за усвајање потребно да добије подршку од најмање 50% свих делегата.

Члановима Главног одбора није било јасно да ли се изјашњавају и о 4 амандмана које је Статутарна комисија прихватила. То прихватање амандмана од стране Статутарне комисије није те амандмане учинило саставним делом предлога Правилника, јер Статутарна комисија није предлагач Правилника. Разјашњено је да је предлагач правилника Председник у оставци, те би амандмани постали саставни део предлога Правилника и о њима се не би посебно гласало само у случају да је он као предлагач неки од амандмана прихватио.

2. Прописани број гласова потребан за избор председника

За избор председника потребно је да кандидат освоји ВИШЕ ОД 50% ГЛАСОВА СВИХ ДЕЛЕГАТА.

Алтернативе (од нижег ка вишем легитимитету):

• Највише гласова гласалих делегата, без минималног броја гласалих делегата као прага за успешност (легитимност) избора

• Највише гласова гласалих делегата, уз услов легитимности (успешности) избора да мора гласати најмање ½ или ¾ делегата

• Више од 50% гласалих делегата , без минималног броја гласалих делегата као прага за успешност (легитимност) избора

• Више од 50% гласалих делегата, уз услов легитимности (успешности) избора да мора гласати најмање ½ или ¾ делегата……итд.

Актуелно председништво у оставци отворено је заузело став да већи легитимитет има оно још 6 месеци у ВД стању, него неко ново председништво изабрано на неки од напред наведених алтернативних начина.

Пример 1:

Нови кандидат осваја 48% гласова свих делегата, кандидат старог председништва осваја 42% свих делегата. Старо председништво наставља да води организацију у ВД стању наредних 6 месеци, иако је де фацто изгубило изборе.

Пример 2:

Нови кандидат осваја 70% гласова гласалих делегата, али је то због мале излазности мање од 50% свих делегата, а кандидат старог председништва осваја 30% гласова гласалих делегата. Старо председништво наставља да води организацију у ВД стању наредних 6 месеци, иако је де фацто изгубило изборе.

Закључак:

Прописани праг од потребних најмање 50% гласова свих делегата носи велик ризик неуспелих избора.

Решења:

Поднешени су амандмаи на Статут којим би се за избор председника прописао другачији број гласова потребних за избор (нпр. проста већина гласова гласалих делегата, уз критеријум успешности избора да на њих мора изаћи најмање ¾ делегата, или слично).

На предлог промене Статута одговорено је да би тај међукорак успорио изборни процес и да се жури са избором новог председништва, како би се скратио прелазни период у којем организацију води председништво у оставци, али заправо је много већи и готово известан ризик да ће се ВД стање продужити за још месец и по до избора, па 6 месеци због неуспешности избора, па још додатно време за припрему нових избора.

3. „Бирачки списак“ – ажурност

Правилник прописује да право гласа имају делегати који су у тренутку расписивања избора евидентирани у Мембер систему.

Не оставља се време за измене и допуне бирачког списка након расписивања избора.Све измене и допуне практично се могу радити једино од сада, па до тада.

У погледу прописивања периода за ажурирање евиденције делегата, амандманима је предложено:

„Право гласа имају сви делегати Скупштине Странке који су евидентирани у електронском „Мемберс“ систему на дан расписивања избора. Списак делегата који имају право гласа објављује се на електронском „Мемберс“ систему од дана расписивања до дана окончања избора. Сваки делегат има право увида у списак делегата. Измене списка могу се вршити на основу одлуке Статутарне комисије најкасније до истека рока за пријаву кандидатура.“

Ни једна одредба није усвојена.

4. „Бирачки списак“ –Доступност евиденције кандидатима и делегатима

Питање могућности увида у списак делегата није регулисано. Делегат може да види само делегате из свог општинског одбора.Kакав увид у списак делегата ће имати кандидати такође није регулисано. Поготово није регулисано како ће се решити питање делегата који нису унети у евиденцију.Kандидати би морали пре расписивања избора охрабрити делегате да провере и ажурирају свој статус у списку делегата, али ризикују дисквалификацију због одредбе да су наступи делегата пре расписивања избора и званичног почетка кампање разлог за дисквалификацију.

Аргумент да није пожељно свим делегатима и кандидатима на увид ставити списак свих делегата нема смисла, јер се истовремено прописује јавно гласање преко „Мембер“ система, уз одредбу да ће свако видети свачији глас.

5. Јавност гласања – „ћорава кутија“

Јавност гласања је контроверзно питање.Аргументи за:

• Сваки делегат види где је његов глас завршио, нема сумње у промену воље гласача;

• Договорно гласање је теже сакрити, јер се оно лакше покаже приказивањем гласова, а имамо и искуство да се покаже да га стране у договору нису спровеле како су се договориле

• Kандидати могу да виде ко је за њих гласао, а ко није, па из тога могу да извуку поуке

Аргументи против:

• „Ћорава кутија“ – сазнање да ће глас бити јавно објављен је својеврстан притисак на гласача који ће се теже определити да не гласа за утицајног кандидата због евентуалних каснијих последица, након што кандидат види који гласачи му нису дали глас;

• Онима који желе своју изборну вољу да задрже за себе то је право онемогућено, приморани су да обелодане свој глас.

• Јавно обелодањивање ко за кога јесте, а ко за кога није гласао повод је за продубљивање конфликата.Јавно гласање је, као једини модел гласања, прописано Статутом. Евентуално тајно гласање морало би се најпре прописати амандманом на Статут који би добио подршку више од 50% свих делегата.

6. Лобирање

Правилником је прописано да је лобирање забрањено. Забрана лобирања, без да је тај појам у неком од наших аката прецизно дефинисан, а поготово без прецизне дефиниције оне врсте лобирања која се сматра инкриминишућом, може бити предмет великих злоупотреба и ограничавања дијалога у организацији, што може имати штетне последице по њену демократичност и развој.

Једина прецизна одредба која се колико – толико бави овом темом, јесте одредба Члана 17. Статута која прописује забрану договорног гласања, односно гласања код којег постоји нуђење одређених погодности и користи.

Из шире дискусије закључено је:

• да се Лобирање сматра инкриминишућим „пер се“ – само по себи, дакле свако лобирање је инкриминишуће;

• под лобирањем се подразумева и сваки разговор на усаглашавању ставова, чак и када кроз такав дијалог нико никоме не нуди никакве погодности или користи; произилази да је лобирање чак и дијалог неколико чланова који усаглашавају заједнички амандман на неки акт, како би поднет био један заједнички амандман, уместо неколико идентичних амандмана, у намери да се скрати посао Статутарној комисији на обради амандмана, те да је и то свакако инкриминишуће;

Нигде није прописано како се констатује постојање лобирања, па се закључује да се лобирање констатује нечијом пријавом да се оно догодило, а онда се гласањем изјашњава да ли га је било, те се констатује да се инкриминишућа радња десила уколико оптужба добије већину гласова. Ово је слично ситуацији у којој је изнета оптужба да је било договорног гласања, па се у одсуству било каквих доказа о тој оптужби гласа и оптужба се потврђује простом већином гласова, а да ни једним доказом није поткрепљена. Дакле, партизанска револуционарна правда.

7. Kандидовање изборног тима

Kандидат је дужан да кандидује читав изборни тим:

4 потпредседника, 5 чланова Програмског савета и Генералног секретара (укупно 10 чланова тима, заједно са кандидатом).

Ограничава се могућност победничком кандидату да у тим након победе укључи људе из супарничких поражених тимова.Председништво у оставци сматра да би нпр. обавеза кандидовања Програмског савета подигла легитимитет и квалитет кандидатура, иако већ две године Странка практично нема Програмски савет.

Чак ни Председништво не функционише као колективно тело већ скоро две године, а поготово од председничких избора априла 2017.г.одине

8. Остало

Правила јавне дебате и представљања кандидата су прекомпликована. Предуго ће трајати: 40 мин по кандидату (2х у случају 3 кандидата), плус 3 х дебате, плус време након дебате, плус паузе… до 6 х.

Правилник садржи и одредбу да Странка остане јединствена. Бесмислено је прописивати такве жеље.

Није усвојен предлог да се иде одмах на други круг избора уколико се не кандидује више од 2 кандидата.

Није усвојен предлог да се пропише обавезна равномерна територијална заступљеност у Председништву и Програмском савету.

Није прописано ко решава приговоре на регуларност изборног процеса и повреду права било ког учесника у изборном процесу. Остаје позивање на Статут и подразумевање да ће то радити Статутарна комисија.

Формално није прописан ни дан ступања Правилника на снагу.-Наведено је било предложено амандманима, али није усвојено.

Статут не регулише прецизно ко расписује председничке изборе, па је заузет став да то ради Генерални секретар (који је у оставци), а који расписује све друге изборе.

Статут прецизно не регулише ни пренос надлежности након оставки датих од стране целог председништва, па ни њихов легитимитет у ВД статусу. Чланом 32. Статута прописано је само да у случају престанка функције председника странке (а она престаје и оставком), надлежности председника прелазе на заменика председника странке, све до избора новог председника, али нигде није регулисано на кога надлежности надаље прелазе када је и заменик председника и сваки потпредседник дао оставку.

Постављено је и питање редоследа избора.

Расписани су избори и за Главни одбор, а говори се о тумачењу Статута по којем изабране чланове Главног одора, оне које су њихови окружни одбори изгласали, Председништво треба да потврди, па је постављено питање хоће ли старо председништво потврђивати нови главни одбор и на тај начин га „наштеловати“.

Увидом у Члан 30. Статута, који регулише надлежности Председништва, може се констатовати да Председништво одобрава кандидатуре за председнике, координаторе и остале изабране чланове територијалних одбора, на предлог овлашћеног предлагача, а Главни одбор се не спомиње овде.

Правилником је надлежност потврђивања изабраних чланова Главног одбора накнадно додељена Председништву, иако оно по Статуту ту надлежност суспендовања гласова и воље окружних одбора нема.

Улога Одбора оснивача и могућност вета на исход избора:Члан 67. став 5:Одбор оснивача има право вета на све одлуке свих органа Странке и њених територијалних одбора. Вето се доноси двотрећинском већином својих чланова. Скупштина има право да укине вето Одбора оснивача двотрећинском већином својих чланова на првој наредној седници.

Одбор оснивача чине:

Саша Радуловић

Мирослава Миленовић

Јасмина Николић

Душан Павловић

Александар Стевановић

Димитрије Мајкић

Иван Нинић

Милош Драговић

Војин Биљић

2 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

− 5 = 2

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
Честитамо двогодишњицу рада

– Уцењеним вршиоцима дужности- Искрено, нисмо се надали да ће се ситуација у Војводини поправити када је у питању запошљавање  и држање под контролом послушних партијских кадрова. Можда смо очекивали само мали помак у вези рационалног трошења новца из буџета, мало срама и макар мало поштовања закона. Ништа се није …

ДРУШТВО
Србија 01.07.2025. године

Постоји ли у српском друштву јасна визија Србије на овај дан? Препознајемо ли све трендове и актере који утичу на ту нашу визију? Јесмо ли одлучни да урадимо све што је до нас како би остварили ту нашу визију Србије 01.07.2025. године? Србија је учлањењу у Европску унију била ближе …

ДРУШТВО
2
Фонд за науку Републике Србије – ништа о нама без нас

Ускоро ће пред народне посланике стићи Закон о Фонду за науку Републике Србије, већ средином септембра по најавама из надлежног Министарства просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР). По речима министра Шарчевића, Закон је писан по угледу на америчку Националну фондацију за науку (НСФ) и представља нови почетак и снажан замајац …