Предлог за смањење акцизe на гориво

ЕКОНОМИЈА
4

Председници Владе Републике Србије
Министру финансија
Министру енергетике

Предлог за смањење акцизe на гориво

Цена нафте на светском тржишту порасла је у последњих годину дана 60%, што је видљиво из графикона који вам је вероватно добро познат.

Имајући у виду да је:
1. Тражња за нафтом на домаћем тржишту нееластична
2. Србија нето увозник нафте
3. Екстерни шок који је настао као последица раста цене од 60% довео до тога грађани Србије и фирме у Србији морати да смање потрошњу других роба и услуга или да смање штедњу/ инвестиције или да се задуже

Указујемо на ризик да ће:
1. Пораст цене нафте уз непромењену политику акциза довести до умањења раста БДП и да ће последично, врло оптимистична процена раста БДП у првом тромесечју 2018. године морати бити коригована.
2. Да ће само захватање кроз акцизе на нафтне производе уз наставак постојеће политике у великој мери бити неутралисано смањењем захватања у другим областима услед уздржавања становништва од потрошње других производа и услуга.

Такође указујемо на опасност да ће одсуство реакције на раст цене нафте довести до тога да ће се подстаћи решавање проблема изван институција Републике Србије што је увек лош пут.

Имајући у виду све изнесено, као и да акциза на безоловни бензин износи 54,95 динара по литру и да са обрачунатим ПДВ на акцизу укупно захватање Републике Србије по литру износи 64,84 динара, Посланичка група Слободни посланици предлаже да у циљу спречавања ризика по благостање грађана Републике Србије који су описани у допису:
1. Влада Републике Србије усвоји краткорочне мере и то
1.1 Донети привремену антикризну меру о смањењу акциза за 20%, чиме би малопродајна цена бензина пала за 12,97 динара по литри горива.

1.2 Смањене приходе у буџету Србије до 50% надокнадити кроз повећање акциза на алкохолна пића, газиране сокове и дуван, а остатак надокнадити кроз смањење расхода консолидоване државе Србије.

2. Влада Републике Србије предложи средњорочне мере и да Народна Скупштина Републике Србије на предлог Владе Републике Србије расправља о успостављању степенасте политике акциза којом би се износ акциза на гориво везивао за кретање цене нафте на светском тржишту где би:
2.1. Садашњи ниво акциза важио за цену нафте до 50 долара
2.2. Ниво акциза био смањен за 20% у односу на садашњи ниво акциза за цену нафте у распону 50-80 долара
2.3. Ниво акциза био смањен за 50% у односу на садашњи ниво акциза за цену нафте у за цену преко 100 долара.

Када је реч о степенастим акцизама, потребно је да се као средњорочне мере усвоје:
1. Политика да се у време ниске цене нафте (30-50 долара) 20% акцизе усмерава у буџетску резерву да би се иста користила у време високе цене нафте
2. Да се израде мерила према којима се предложени распони могу кориговати у зависности од кретања курса долара у односу на евро и друге валуте земаља где Република Србија има значај извоз.
3. Да се део увећања буџета као последице раста БДП искористи за супституисање изгубљених прихода услед степенастих акциза.

С поштовањем,
Народни посланици:
– Александар Стевановић
– Татјана Мацура
– Владимир Ђурић
– Ненад Божић
– Љупка Михајловска

Видео линк: – 06.06.2018. ПГ СЛОБОДНИ ПОСЛАНИЦИ: Предлог за смањење акцизe на гориво

Niste jasno definisali “ostatak” u stavci 1.2.
Pad vrednosti akcize dovodi do povećanja potrošnje nafte, što dalje uzrokuje povećanje incidence srčanih oboljenja i raka kod stanovništva, odnosno dugoročno povećanje troškova fonda zdravstvenog osiguranja. U tom smislu, “ostatak” koji pominjete nije 50% kako to neiformisanom čitaocu izgleda, nego više od toga. Treba da procenite obim ovog povećanja, i da ga jasno uvrstite u proračun.
Ukoliko želite da u nedostatku domaćih istraživanja steknete predstavu o mogućem obimu ovih troškova, možete za početak da pogledate neke britanske tekstove na tu temu :
https://www.independent.co.uk/environment/cars-air-pollution-cost-nhs-vans-vehicles-health-bills-lung-disease-a8384806.html
https://www.bbc.com/news/science-environment-17704116

Naravno, isti princip treba primeniti i na vaše srednjeročne mere.

Alkohol i duvan imaju svoje akcize, i one (nadam se) pokrivaju njihov udeo u opterećavanju RFZOa. Nema nikakvog razloga, a ni moralnog opravljanja, da konzumenti alkohola i duvana preuzmu na sebe pokrivanje troškova koje generišu korisnici motornih vozila. A s obzirom da je ovde u pitanju samo polovina obima prihoda, tako nešto verovatno ne bi ni upalilo.

Inače ova priča sa naftom je znatno kompleksnija od pitanja zajedničke kase, tako da još neki njeni aspekti zaslužuju ozbiljnu analizu.
Za razliku od zašećerenih napitaka, u slučaju naftne paljevine građanin nema nikakvu mogućnost izbora i osuđen je na udisanje iste bez obzira da li želi da je konzumira ili ne. U tome je dodatna, vrlo krupna, i čak suštinska razlika. Zbog ovoga bi imalo smisla i dodatno povećati akcizu na naftu, jer ako ste građane već naterali da se truju a da ih niste ni pitali pošto su im pluća, pa red je i da im ponudite makar izdašnije obeštećenje koje se neće svesti samo na troškove lečenja i gubitka radne sposobnosti.

4 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

ЕКОНОМИЈА
Од сутра у Крагујевцу акција “Рез на порез”

Сутра (петак, 19.10.2018.год.) од 14 часова у Крагујевцу код Хотела Зеленгора почиње акција “Рез на порез” коју заједнички организују Шумадијска регија, Покрет слободних грађана, Социјалдемократска странка и Покрет центра. Крагујевчани једини у Србији плаћају порез на имовину увећан за 50 одсто, а политичке организације окупљене у овој акцији захтевају умањење …

ЕКОНОМИЈА
2
Сива економија – рак рана друштва

Процене су да је удео сиве економије у Србији око 30 одсто БДП-а, или по слободној процедни око 12 милијарди евра. Приход којег се држава одриче преко неузимања пореза и доприноса износи преко 1.2 милијарде евра. По том основу Србија се налази на врху европске и светске лествице. Све владе, …

ЕКОНОМИЈА
Економија будућности

Мантра о томе како треба само учити и завршити школу, а посао ће доћи сам по себи , одавно је на овим просторима постала само бајка из давних, срећнијих времена.  Млади људи који данас завршавају школу (било да се ради о средњем или високом образовању) сусрешће се са много изазова …