Школе се гасе, нема ђака

ОБРАЗОВАЊЕ

Како надлежни најављују, од јесени ће неке школе бити спојене у јединствене целине и број школа ће бити значајно мањи. Наведени разлог је рационализација трошкова. Наиме, Светска банка је указала на појаву смањења броја ученика у Србији, а приметила је да трошкови објеката и запослених у просвети остају исти и предложила је реформу.

Оно што из стања пада броја ђака избија је судар реалности са обећаним бољим животом, који је, како одговорни тврде у медијима, већ ту. Ипак, бела куга каже да родитељи већ деценијама не верују у те приче. Деца која се нису угледала свет и она која су се са родитељима упутила у стране земље су отворени показатељ тог неповерења. Број становника осредње општине у Србији се последњих двадесетак година смањио за петину. Свака пета кућа у малим варошима је празна и то се види и када шетате улицама.

Сада имамо и најаву празних школа. Наиме, неке школске зграде ће опустети, а ђаци ће се спојити са новим другарима у другим школама.

Светска банка је у праву када каже да је рационализација потребна. Кад се већ нисмо бавили узроцима помањкања деце, бар да санирамо последице. Биће мање директора, спремачица, службеника, трошкова одржавања и грејања… Уштеда за буџет ће сигурно бити значајна и оправдана.

Теши чињеница да неће бити укидања смерова у средњим школама, као и да ће малобројним ђацима основних школа у селима у којима се школска зграда затвара бити обезбеђен превоз до веће школе.

Делује као да се мислило на све. Ипак, брине једна чињеница коју су запазили они који су помно пратили неке раније примере спајања, не школа већ јавних предузећа. Наиме, остаје неизвесно по ком критеријуму ће се бирати који службеник, директор или спремачица остају да раде, а који остају без посла? Ко гарантује да ће остати најбољи? Ко сме да тврди да ће и избор кадрова бити спроведен као и спајање ради рационализације трошкова у најбољој намери ? Такође, питање је и да ли ће новац који се тиме у буџету уштеди бити усмерен поново на образовање, или ће трајно са те буџетске ставке бити распоређен на неке сасвим друге намене.

Светлана Козић
Посланица у Скупштини Војводине

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

89 − 85 =

ДРУШТВО
2
Фонд за науку Републике Србије – ништа о нама без нас

Ускоро ће пред народне посланике стићи Закон о Фонду за науку Републике Србије, већ средином септембра по најавама из надлежног Министарства просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР). По речима министра Шарчевића, Закон је писан по угледу на америчку Националну фондацију за науку (НСФ) и представља нови почетак и снажан замајац …

ОБРАЗОВАЊЕ
Школе мимо реалности

Прошле су 22 године од како је интернет ушао у Србију, а образовни систем се и даље мучи да информационе технологије уведе у употребу у настави. У индустрији, ако не пратиш трендове пропадаш. Пропадају ли ђаци у дубоко за реалношћу заосталим школама? Предуго државне школе нису имале конкуренцију. У мањим …