Праскозорје демократије (почетак рушења Макс Вебер аутократије)

ПОЛИТИЧКИ СТАВ

Да ли ћемо за пар месеци бити сведоци и савременици почетка рушења “стварне аутократије”? Да ли ће се други послератни аутократски режим срушити сам од себе, или ће се српска опозиција пробудити из деценијског зимског сна?

Мало је деловало чудно када се наш (сада) председник у неким својим излагањима позивао управо на немачког теоретичара и социолога Макса Вебера. Поготово, ако се зна да су Вебера сматрали човеком који је први препознао и окарактерисао више начина савремених аутократија, те и начин владавине коју данас, на штету свих нас, карактерише владавина Александра Вучића. Наравно, по Максу Веберу аутократија је облик самовладавине, те као таква нема упориште ни у чему опипљивом до у страху најближих поданика, а онда преко њих и пучанства. У нашем случају, што је најгоре, аутократија је заснована на посебном облику, такозваном харизматски типу власти. Такође, како је кроз историју познато, овај облик власти појављивао се увек, као по правилу, на “мицелијуму” сачињеном од финансијске кризе, политичких потреса, безнађа у народу и скоро верско-поданичког односа народа према „спаситељу“. Такав вођа најчешће “преузима ствар у своје руке”, а његова воља и његове идеје постављају се на највише место, далеко испред интереса државе и народа. Од тог тренутка, тачније, од тренутка када такав вођа преузме власт, његово поимање стварности и његове идеје постају највише правило од чега даље полазе све градације наниже. На такав начин “харизматски вођа” сам себе проглашава за легенду и ствара од свог лика неприкосновен мит, а нас подучава како да то што пре прихватимо и пронађемо своје место у његовим фантазмагоријама.

Међутим, оно што наш “вођа” није добро проучио, то су каснији радови истог тог Вебера који указују на чињеницу да је владавина носиоца харизме ограничена његовим индивидуалним способностима, које, истини за вољу, и нису на баш завидном нивоу. Како ће за такву неспособност ускоро сазнати (читај: објавити) и „запад“, грана којој је до сада седео нагло ће почети да се суши. Такође, наш “вођа” није извукао поуку ни из најскорије прошлости, од пре тачно две деценије, када је један много већи аутократа од њега (Слободан Милошевић), пробао да докаже пучанству своју чврсту руку, исто тако поистовећујући себе са божанством, те се, попут римских императора, попео толико високо  у својим ноћним фантазијама да више није имао ни начина ни могућности да смирено слети, већ се стрмоглавио са сопствених висина управо наглавачке.
У нашем случају, таква аутократија, на срећу, није трајала дуго. И један и други аутократа отпочели су свој пад падајући на потпуно истом испиту  – непрепознавању малих флуктација у међународним односима које ће убрзо постати непремостива препрека даљем владању. Наравно, бирачи у Србији ће то осетити.

Наизглед безначајне промене, од скоро пар процената указују на почетак суноврата, а сваки почетак прелази у ток који је незаустављив. Први показатељ тог пада (иако он то не примећује, или не жели да примећује) догодиће се управо на наредним изборима, када му једва за пар процената опадне број гласача. Он већ сада зна да неће имати већину на наредним изборима. Иако „колонизована“, српска опозиција однеће укупну победу у тој термопилској борби. А шта ће се даље десити зависиће управо од ње –опозиције! Покушаји режима да стварањем квази опозиционих струјања унесе забуну међу потенцијалне гласаче неће уродити плодом. Апстиненте ће пробудити нада, а нада је срушила све режиме у последњих неколико миленијума. Апстиненти ће препознати даљи немоћ вође – врх поплавног таласа који је већ прошао, ослободиће се страха о коме је Макс Вебер толико говорио и оловком, која ће овог пута заокружити НЕ и срцем и разумом, и избрисаће за свагда и популизам и аутократију и анархију. А до тада, док се не деси „чудо“, данашњи аутократа, као и његов предходник, наставиће исту мантру о “великој победи”, о “историјском резултату”, те лажући првенствено себе покушавају да слажу и онај део својих присталица који његов крај још нису препознали. Након тог првог пораза аутократа ће бити уплашен, несигуран, почеће да прави најбаналније грешке, супротно ономе што је чинио док му је харизма расла. Са сваком новом грешком његова популарност ће опадати. Истовремено, како популарност опада он  ће појачавати репресију. Пошто губи контролу на самим собом, дешаваће му се још веће грешке: крађа изборне воље грађана, претње преко режимских медија, застрашивања, злоупотреба полиције и судства, извртање истине и тражење кривца. Наравно, кривац никада није он – крива је опозиција што постоји, криви су страни фактори, новинари, аналитичари, социолози и, на крају – крив је народ!

А знамо какав је одговор народа ако га неко прогласи кривим, зар не?


Владан Ћосић

Покрет Центра (Шабац)

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

ДРУШТВО
Србија 01.07.2025. године

Постоји ли у српском друштву јасна визија Србије на овај дан? Препознајемо ли све трендове и актере који утичу на ту нашу визију? Јесмо ли одлучни да урадимо све што је до нас како би остварили ту нашу визију Србије 01.07.2025. године? Србија је учлањењу у Европску унију била ближе …

ДРУШТВО
2
Фонд за науку Републике Србије – ништа о нама без нас

Ускоро ће пред народне посланике стићи Закон о Фонду за науку Републике Србије, већ средином септембра по најавама из надлежног Министарства просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР). По речима министра Шарчевића, Закон је писан по угледу на америчку Националну фондацију за науку (НСФ) и представља нови почетак и снажан замајац …

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
Престати са притисцима на “Јужне вести”

Јужним вестима, најчитанијем интернет порталу у Јужној Србији, прети затварање због наводног милионског дуга за порез. Иако Пореска управа није нашла ниједну нерегуларност у раду (како и пише у самом извештају управе), ипак је закључила да постоји неправилност јер главни и одговорни уредник мора да буде у радном односу у …