Субвенције за наводњавање – немогућа мисија

ПОЉОПРИВРЕДА

У Србији се наводњава једва 3% пољопривредног земљишта. У Србији се 9,5 % обрадивог земљишта не обрађује. Пољопривредна политика је тако лоша да са села беже не само млади, већ сви који имају било какву другу алтернативу.

Држава размишља о увођењу пореза на необрађено земљиште. Држава као да не зна сопствене статистичке податке: свако пољопривредно газдинство поседује 1,4 грла крупне стоке, 5,6 комада свиња, 2,75 комада оваца, 42 кокошке, 0,65 трактора. Такви показатељи су поразни и говоре о катастрофалним аграрним политикама, вођеним деценијама уназад.

Најочигледнији пример лоше аграрне политике је управо завршен “Конкурс за доделу бесповратних средстава за наводњавање”. Основни мото наведеног конкурса је (цитирамо): “Унапређење примарне производње биљних култура”! Међутим, неколико одредби Правилника о правима на подстицај (“Сл. Гласник РС”, број 48/18 од 23. Јуна 2018) говори управо супротно.

Право на подстицаје има пољопривредно газдинство:
– Које реализује инвестиције најкасније до 31. Јула ове године
– Чија је вредност инвестиција у наводњавање најмање 100.000 динара
– Где појединачни рачун за набавку опреме није мањи од 50.000 динара
– Које је измирило све јавне обавезе
– Које није повезано лице са добављачем опреме за наводњавање

Узимајући у обзир горе наведену статистику, управо најугроженија пољопривредна газдинства немају права ни на какве подстицаје. Узећемо пример да један млади пољопривредник, рецимо, хоће да заснује воћњак од пола хектара јагоде. За ту површину му је потребно око 6.500 метара капајуће траке која, данас, са свим припадајућим славиницама и окитеном кошта мање од 50.000 динара. Такав пољопривредник нема парво на подстицаје. Такође, нема право на подстицаје ако му рођени брат држи продавницу опреме за наводњавање, то јест, има ако опрему набави од код другог добављача, иако је тај други неповољнији. Најгоре од свега је ако тај млади пољопривредни произвођач има намеру да сваке године шири своју производњу за по пола хектара. Никада неће остварити право на субвенције – јер субвенције и нису намењене њему. Прича о субвенцијама је шарена лажа или хлеб са седам кора.

До неке уређене Србије…пољопривредника ће бити све мање и мање, храну ћемо и даље увозити, знање и младост извозити, а села пустити да убрзаним темпом одумру.

Владан Ћосић
Покрет центра – Шабац

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

+ 81 = 84

ПОЉОПРИВРЕДА
Политика погрешних субвенција 

У Србији се примарном пољопривредом бави око 24% становништва. Колико је то поразно говори чињеница да се у развијеним земљама тај проценат креће од 1,5 – 5,2%. Насупрот томе, у Индији се пољопривредом бави чак 51%, а у неким азијским, афричким или јужно-америчким земљама тај проценат премашује стопу од 80%. …