“Проветравање” правосуђа

ПРАВОСУЂЕ

“Наиме, и након што се Србија упустила у прилагођавање европским економским стандардима, 44% судија навело је да су у свом раду доживели притисак срачунат са циљем доношења одређене одлуке.
Било је планирано да од свих нешто мање од 2.800 судија учествује у анкети, а да је учествовало око 60%, говори о томе да су оклевали, да су имали страх… То су говорили анкетарима – да не верују у анонимност анкете и да у ствари страхују за свој положај, па су због таога најчешће одбијали да дају одговоре. Већ тај податак говори да се само судство не осећа независно.” (Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије)

Када у држави не постоји правосуђе урушава се систем и не постоји уређена држава. Приче да се судије и тужиоци плаше, да се на њих врши притисак, за мене означавају саучесништво у рушењу система. Зар правосуђе није самостални, трећи независни стуб власти државе? Јесте, али у нормалним државама. Србија већ одавно не спада у ту категорију нормалних, на нашу велику жалост. Сви који идентификују места слабости у правосуђу и не учине ништа да се то отклони, треба да сносе одговорност за нефункционисање државе, као и они који ту слабост одржавају у животу.

Како сада ствари стоје, требаће нам године и године да се ослободимо политички подобних и неспособних људи из правосуђа. Требаће нам праве реформе, суштинске, ефикасне, применљиве. Реформе које ће грађанима пружити судску заштиту када год им буде била потребна.

Треба нам једно велико проветравање правосуђа. Сви познајемо бар десет неспособних судија и тужилаца – а нигде не смемо то да кажемо. Страх влада Србијом. Страх парализује грађане којима је потребна судска заштита на исти начин као што парализује судије коју ту заштиту треба да им пруже. Када то све успемо да сагледамо као нашу реалност, схватићемо да су саучесници у обесмишљавању правосуђа једно другом пружили руке и заиграли коло заједно, на музику коју извршна власт бира.
Многи говоре да треба бити стрпљив и да ће све то, што нам држава ради, доћи на наплату. Коме? Њима? Или нама? Имамо ли времена?

Наше стрпљење нити помаже нити одмаже. Наше стрпљење је бесмислено и нема никаквог утицаја на систем који се урушава. Стрпљење је пасивно стање као и нереаговање, толерисање, и дубоко гурање главе у песак, са надом да нас накарадност правосуђа неће дотаћи. Дубоко сам свесна своје улоге таоца у безумљу које је око мене.

Слажем се са многим мишљењима о суноврату правосуђа. Слажем се да неке судије а и тужиоци имају искуство на нивоу незаинтересованог студента прве године правног факултета. Но, суштина њихове неспособности није само незнање, него и прихватање непрофесионалног и недостојног понашања које им омогућава да обављају једну од најважнијих функција друштва. Спремношћу да се правдом игра, мешетари, да се она купује и наручује, правосуђе се претвара у најобичнију крчму. Судије и тужиоце претвара у сталне, пијане и неурачунљиве госте, који одлучују ко ће, шта ће и колико ће пити и јести у прљавој, никада проветреној кафани чији је власник извршна власт. Овако огорчена желим да вам скренем пажњу да ћете правду ретко или никада пронаћи у судовима и да нам је неопходно једно добро проветравање правосуђа.
Немојте се заваравати да вам нефункционисање правосуђа не утиче на живот. Веза између нормалности начина на који треба да живимо у овој земљи и ненормалности система, није тако невидљива. Мало промишљања о нераскидивим везама између баналних ствари и нефункционисања правосуђа довешће вас до сазнања да све ваше активности, потребе и права зависе од нормалног устројства државе.

Шта желим да кажем: ваше стојање у редовима, ваша незапосленост, ваша запосленост, ваш банковни рачун, ваш приватни посао, ваше место за паркинг, ваш годишњи одмор, школовање ваше деце, ваше бављење пољопривредом, ваше лечење, ваше право да живите у здравој и уређеној средини, ваш страх од политике, ваш страх од криминалаца, ваш страх од којекавих шалтера и још хиљаду ствари које чине ваш живот, зависи од постојања могућности да свако своје право заштитите пред судом. Правду никада и нигде не смете остваривати сразмерно новцу који поседујете и разноразним услугама које сте у могућности да неком пружите.

Судије и тужиоце мора бирати струка на основу резултата и достојности за обављање ове функције. Достојност мора бити категорија која је неодвојива од морала и високе професионалности, али јасно одвојена од политичког , криминогеног и материјално-моћног тајкунског слоја друштва. Ниједна институција у државном систему не сме бити узурпирана од стране оних који ту институцију представљају.

Само независно правосуђе, јасно разграничено од извршне власти, може себе очистити од лоших, неморалних и корумпираних судија и тужилаца. Само независно правосуђе сваком грађанину, без разлике, пружа заштиту коју му законом припада. И само у независном правосуђу “правду деле” достојне судије.
Јустиција ће нам се вратити у судове тек када недостојне судије из њих изиђу.

Зорица Дамјановић
Дипломирана правница
Покрајинска посланица

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 + 7 =