Економија будућности

ЕКОНОМИЈА

Мантра о томе како треба само учити и завршити школу, а посао ће доћи сам по себи , одавно је на овим просторима постала само бајка из давних, срећнијих времена.  Млади људи који данас завршавају школу (било да се ради о средњем или високом образовању) сусрешће се са много изазова које ће пред њих поставити најпре ово друштво, са дубоко поремећеним системом вредности , а онда и глобално окружење у којем се смењују интензивне технолошке промене праћене скоро тектонским економским и друштвеним променама.

Кључна карика која недостаје када разматрамо проблем незапослености младих јесте веза између образовања и тржишта рада.

Стопа незапослености младих у Србији је врло висока ( двоструко је веће у односу на незапосленост опште популације) и износи 43,1%. Према евиденцији Националне службе запошљавања, млади на посао чекају у просеку две године.

Незапосленост младих је, у ствари, један од највећих проблема Србије, будући да је повезана са неостваривањем очекиваних прихода и сиромаштвом, беспарицом, повећаном учесталошћу криминала, менталним обољењима, самоубиствима, разводима бракова, стагнацијом знања и вештина, а то све има директан утицај на безбедност и здравље нације и на трајни губитак људских ресурса.

Стопа незапослености је индикатор ефикасности једне привреде. Структурна незапосленост  потиче из основне неприлагођености доступне радне снаге која тражи запослење непопуњеним радним местима. Неприлагођеност може бити у односу на квалификацију, образовање, године старости. У пракси, структурна незапосленост тежи да буде трајнијег карактера. Отуда, неопходне интервенције се морају вршити, пре свега, у области образовања и обуке)

Наши факултети припемају студенте за економију прошлости – а у најбољем случају, за економију садашњости. А  морали би их припремати за економију БУДУЋНОСТИ. Некада се претпостављало да ће знање стечено у школи бити довољно за читав радни век;  данас, у ери четврте индустријске ре волуције, када се технологија мења јако великом брзином, знања стечена на факултету јако брзо постају застарела. Степен запошљивости мери се начином размишљања, који укључује креативност, критичко размишљање и просуђивање. Бити писмен данас значи  имати способност и мотивацију да идентификујеш, разумеш, растумачиш, креираш и искомуницираш знање.

Инжењери за 3Д штампу, техничари за поправку дронова, техничари за поравку ветро-турбина, научници који ће изучавати велике скупове података (Data analyst, Data mining, Data science) , аналитичари информационих система, специјалисти за сајбер-ратове, он-лајн наставници, …. ово су само од неких послова који су ВЕЋ тражени и врло, врло добро плаћени.  И замислите, то је тако и у Србији !

У исто време, предузетнике и пословне људе у Србији нико не пита ништа. Ни када се усвајају стратегије у којима тако добро звуче појмови као што су „економија знања“ и  „друштво знања“ . Ни када се доносе планови и програми , како у средњим стручним школама, тако и на високошколским установама за нове профиле, ни када се размишља о новим  истраживачким пројектима, иновацијама, примени нових технологија. Невероватан је јаз између потреба послодаваца и радне снаге која излази са факултета.

Шта је решење ?

Најпре, под хитно направити механизам који ће повезати послодавце са средњим стручним школама , факултетима и разним одборима који „кроје“ програме по терку из прошлог века.

Донети Закон о занатству – који предвиђа нову номенклатуру занимања (ова која се тренутно  користи стара је 40 година!) и повезивање система средњег стручног образовања са послодавцима ( у неком од идућих текстова обрадићу тему овог закона – иначе , Србија је ЈЕДИНА земља у Европи која нема Закон о занатству)

Условити доношење било које образовне стратегије или програма широком јавном расправом и једногласним прихватањем свих партнера у процесу, укључујући и студентске организације.

Србија мора почети да спроводи у пракси све оне силне стратегије и акционе планове које је усвојила .

За крај, ево једног српског предузетника и његовог става о овој теми – да не буде да измишљам.

https://www.youtube.com/watch?v=jxLPT_6wWnA

 

Оливера Јовић

Чланица иницијалног одбора Покрета центра

Председница Удружења предузетика града Лесковца

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

ЕКОНОМИЈА
Од сутра у Крагујевцу акција “Рез на порез”

Сутра (петак, 19.10.2018.год.) од 14 часова у Крагујевцу код Хотела Зеленгора почиње акција “Рез на порез” коју заједнички организују Шумадијска регија, Покрет слободних грађана, Социјалдемократска странка и Покрет центра. Крагујевчани једини у Србији плаћају порез на имовину увећан за 50 одсто, а политичке организације окупљене у овој акцији захтевају умањење …

ЕКОНОМИЈА
2
Сива економија – рак рана друштва

Процене су да је удео сиве економије у Србији око 30 одсто БДП-а, или по слободној процедни око 12 милијарди евра. Приход којег се држава одриче преко неузимања пореза и доприноса износи преко 1.2 милијарде евра. По том основу Србија се налази на врху европске и светске лествице. Све владе, …

ЕКОНОМИЈА
4
Предлог за смањење акцизe на гориво

Председници Владе Републике Србије Министру финансија Министру енергетике Предлог за смањење акцизe на гориво Цена нафте на светском тржишту порасла је у последњих годину дана 60%, што је видљиво из графикона који вам је вероватно добро познат. Имајући у виду да је: 1. Тражња за нафтом на домаћем тржишту нееластична …