Продужена младост у Србији

ДРУШТВО

Данас, 12. августа, се широм света обележава Међународни дан младих. У Србији се према Закону о младима сматра да омладину и младе чине особе узраста између 15 и 30 година старости. Појам млади требало би да се односи на фазу живота између детињства и одраслог доба. Трајање младости је друштвено одређено или условљено, а не биолошки. Школовање је јадан од кључних чинилаца који одређује трајање младости, а циљ је да појединац или појединка стекне потпуну аутономију одлучивања и управљања својим животом. Готово у свим земљама које су у транзицији, па и у Србији, продужена младост је ствар принуде услед бројних ограничавајућих фактора као што су немогућност проналажења посла, стицања некретнине или могућности самосталног рентирања стана, формирања породице и остали фактори за чије задовољење је најчешће примарна економска независност. Све ово утиче и на касније емоционално сазревање, а нестабилна политичка ситуција на овим просторима додатно изазива анксиозност код младих.

Примера ради, млади који су током бомбардовања Србије 1999. године имали 7 година, рођени су када су почињали ратни сукоби на територији бивше СФРЈ а данас имају 26 година. То су генерације које су одрастале у време санкција, насиља, агресивне медијске промоције кича и шунда и моралног посрнућа, а данас се од њих очекује да буду најважнија карика у развоју српског друштва.

Поред тога, млади као препозната осетљива друштвена група, која се даље може делити на вишеструко осетљиве групе становништва, у зависности од личних својстава на основу којих могу бити дискриминиасани, суочавају се са различитим нивоима изазова. Младе жене, затим млади који живе у руралним срединима, имају инвалидитет, припадају ромској популацији су групе младих које у старту имају мање шансе да припадају категорији одраслих у контексту личне аутономије.

На крају, младост као лични доживљај себе јесте интересантан феномен, али ако то значи да се живи са минимум још једном генерацијом у истом дому, не чуди што се суочавамо да нам годишње оде на десетине хиљада младих из земље. Влада Републике Србије донела је Националну стратегију за младе на папиру, али нема решење, иницијативу, план нити свест о томе како створити друштвене прилике у земљи које ће погодовати развоју жеље код младих да своја знања, енергију и друтвени активизам усмере на развој сопствене земље и стварање квалитетног живота у њој.

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

ДРУШТВО
Да ли је 919 породица са троје деце у Војводини пуно или мало?

За редовну репродукцију становништва потребно је да 45% породица има троје или више деце, a у Војводини тренутно има 6,7% таквих породица. Смањени природни прираштај или „бела куга“ удобно је одомаћена међу становницима Војводине. Узроци су свима добро познати:  исељавање становништва из земље, лоша економска ситуација, бесперспективност итд. Да би се …

ДРУШТВО
1
Препознавање образаца

Што сам старија, све више препознајем обрасце. А овај у који је српско друштво упало, свесно или несвесно, ми се уопште не допада. Проматрате ли људе и ситуације око себе? Осећате ли ту одсутност норми у нашем друштву, осећај бесмисла, апсолутни недостатак енергије , неповерење у друге људе ? Све …

ДРУШТВО
Србија 01.07.2025. године

Постоји ли у српском друштву јасна визија Србије на овај дан? Препознајемо ли све трендове и актере који утичу на ту нашу визију? Јесмо ли одлучни да урадимо све што је до нас како би остварили ту нашу визију Србије 01.07.2025. године? Србија је учлањењу у Европску унију била ближе …