Квадратура српског спољнополитичког четвороугла

ПРИВРЕДА

Иако традиционално српско спољнополитичко балансирање између глобалних центара моћи доноси краткорочне (и скупе) регионалне резултате, питање је може ли Србија на дужи рок наставити поигравање или ће се морати коначно и трајно приклонити некоме, како би по први пут у историји створила услове за одржив економски развој. Историјски гледано, цена нереалних регионалних амбиција плаћа се економским заостајањем и превелика је.

Регионалне амбиције и интереси одувек су били главни покретач српске политике. Економски просперитет државе увек је томе био подређен и жртвован. Савезнике смо одувек бирали према регионалним амбицијама. Регионална кратковидост за последицу је увек имала отуђивање од света и претварање у европску периферију, а српску привреду осудила је на неконкурентност и регионалне домете. Поигравање између четири глобална центра моћи (Брисел, Москва, Вашингтон, Пекинг) може на краћи рок задовољити регионалне циљеве, али не доноси одрживост развоја, политичку и економску стабилност земље на дужи рок. Довољно је погледати немоћ и слабашност институција српске државе, степен њихове заробљености и схватити да смо развој државе историјски увек подређивали регионалним политичким питањима и кризама.

Порука коју грађани шаљу, а која се кроз медије не преноси, је да би економски просперитет земље морао постати примаран код избора савезника и спољнополитичког опредељивања. Разна истраживања спроведена у последње две године показују да око две трећине грађана сматра да су реформе неопходне, без обзира на дугорочан спољнополитички правац Србије и њено придружење Европској унији. Незапосленост, свеукупна економска ситуација и корупција су теме које грађане највише занимају.

Србија је један од највећих корисника европске помоћи у свету. У периоду 2010 – 2015 Европска унија дала је Србији 4,6 милијарди еура развојне помоћи. На то треба додати и непуну милијарду еура од Немачке, Шведске, Француске, Италије и Аустрије понаособ, у истом периоду. Ова помоћ јесте бесповратна, али није безусловна, што српским грађанима изузетно смета. Иако се овде не ради о кредитима, од нас се очекује трајна посвећеност европским вредностима.

Русије и Кине нема међу првих 15 донатора развојне помоћи Србији, а Сједињене државе „укњижене“ су са око 200 милиона еура. Ту су додуше Уједињени Арапски Емирати са око милијарду еура, али у форми меког кредита за подршку буџету. Русија не евидентира помоћ кроз ОЕБС – ов Центар за развојну помоћ и о њеној помоћи мора се информисати из других извора. Одатле се може сазнати да је Русија определила око 1,2 милиона еура инфраструктурне и буџетске помоћи, али нема података колико тога је заиста и дистрибуирано по Србији.

Упркос томе, четвртина грађана мисли да је Русија највећи донатор, а тек нешто више грађана чуло је за икакав пројекат финансиран из европских бесповратних средстава.
Када је реч о Кини, тешко је разграничити када је реч о помоћи, а када о страним директним инвестицијама. Кинески новац у Србију долази у сврху финансирања високо профилисаних државних пројеката који Кини треба да осигурају излаз на европско тржиште у оквиру кинеске „Оне Белт – Оне Роад“ иницијативе. Ова иницијатива је у кинеском економском интересу. Кинези доводе своје фирме и њихове раднике, чак им и храна долази из Кине. Србија свој интерес види у кинеској политичкој моћи. Кинески новац не носи условљавања, али је у форми кредита који са собом носи валутне и друге ризике који дугорочно могу пасти на терет грађана.

У погледу спољнотрговинске размене, преко 60% српског извоза иде у ЕУ, а сличан је и проценат увоза из ЕУ. Европска унија је носилац и преко 80% страних директних инвестиција. На жалост, оне су у последње време и један од разлога за пад подршке приступању Србије Европској унији, јер се повезују са ниско плаћеним и пореским новцем субвенционисаним радним местима које са собом доносе. Са друге стране, такву инвестициону политику није у Србији креирала Европска унија, већ српска власт, немоћна да понуди стабилно инвестиционо окружење за високо квалификована радна места. Оно што на дужи рок треба да брине је и вечито одсуство конкурентске способности српске привреде да се као инвеститор појави игде, осим спорадично у региону.

Европска унија, као највећи донатор развојне помоћи, највећи страни директни инвеститор и најзначајнији партнер у спољнотрговинској размени Србије, намеће се као природно окружење ка којем треба усмерити српску спољну политику. Али, она сама најпре мора одговорити на изазов који проистиче из перцепције грађана да стране директне инвестиције не значе бољи живот. Европска унија мора променити и перцепцију ко заправо Србији пружа највећу развојну помоћ, јер стварност и утисак јавности далеко се разилазе у корист других центара моћи.
Брисел може научити из кинеског приступа. Кључ је у проналажењу приоритета који одговарају и Београду и Бриселу. Фокус се мора ставити на мање регионалне пројекте чији ће ефекти допрети до људи по српским варошима.

Европска унија мора најпре сама недвосмислено бранити европске вредности у Србији. Управо је ово у највећој мери допринело евроскептицизму у Србији. Брисел мора јасно ставити до знања и да се у погледу Косова од Србије тражи нормализација односа и да то не повлачи са собом признање. Сва осетљива питања која се отварају током приступног процеса морају се пажљиво прилагодити српским околностима.

Једно је несумњиво. Економска корист од приступања Србије Европској унији је пре свега српска. То знају и највећи евроскептици када децу шаљу на школовање у Европску унију. Проблем је у томе што поруке из Брисела слабо стижу даље од Београда.

Владимир Ђурић
народни посланик, Нови Сад
члан Иницијалног одбора Покрета центра

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

− 2 = 1

ЕКОНОМИЈА
2
Сива економија – рак рана друштва

Процене су да је удео сиве економије у Србији око 30 одсто БДП-а, или по слободној процедни око 12 милијарди евра. Приход којег се држава одриче преко неузимања пореза и доприноса износи преко 1.2 милијарде евра. По том основу Србија се налази на врху европске и светске лествице. Све владе, …