“INTER NOS” – Међу нама

ДРУШТВО

Стари Латини би често говорили historia magistra vitae est (историја је учитељица живота). Од настанка модерне српске државе до данас, прошло је довољно времена да грешке лошег управљања државом престанемо да понављамо. Међутим, може се слободно рећи, да људи који воде нашу државу, и даље ову латинску сентенцу нису добро научили. Као вишегодишњи понављачи, стално падају на истом питању.

Србија је плодна земља, али сиромаштво је присутно на сваком кораку. Проблем вишедеценијског сиромаштва је евидентан. Разлике између богатих и сиромашних су све веће, а средњи сталеж је давно ишчезао. Нема концепта за приоритете, не постоји јасно изграђен систем, а контролни механизми фактички не функционишу.

Незаконитости постају правило, а буџетски новац се извлачи опробаним рецептима преко “буразерских или кумовских” предузећа. Извештаји државног ревизора по локалним самоуправама су препуни ненаменски потрошених средстава, али нико за пропусте не одговара. Фармацеутска, стечајна, путарска или грађевинска мафија су само кап у мору уништене и опљачкане државе. У полицији је присутно незадовољство због ниских зарада, преоптерећености вишесменским радом и напредовањем кадрова блиским владајућој структури. Нема енергије да се лоше стање у држави једном заустави и најзад кренемо напред.

Србија у таквој атмосфери све више клизи ка једнопартијском систему, а не ка ЕУ. Постаје недовољно јака да се одупре смањењу демократских тековина модерног човечанства, које су код нас започете петооктобарским променама.

На овим просторима, деценијама уназад, присутни су ратови, миграције, беда и безнађе. Медијски магови свакодневно пале балкански фитиљ и поново јачају национализам. Новац се све више троши на прескупо наоружање или нам се наоружање поклања од стране великих сила. Нема дана, да се не чују запаљиве изјаве из Хрватске, БиХ, Србије или са Косова и Метохије. Када утихну протестне ноте са тих страна, теме постају Македонија или Црна Гора. Глад за сопственим идентитетом, несигурност и безидејност, су само неки од симбола постојећих власти. Национализам сервиран преко ТВ екрана и даље дубоко тиња међу балканским народима. Кључ оваквог информисања је скренути највећи проблем тешког живота грађана и истовремено подстакнути национални набој.

Да ли ће заједничка тема на овим просторима некад постати свакодневни живот људи на овим просторима ?

До када ће бити приоритет, јавно истицање сукоба навијачких група или полемике где наступају естрадни уметници?

Ако ускоро не схватимо да нас такве теме само враћају у прошлост, имаћемо нетрпељивост, сиромаштво и отуђеност.

Ми смо регион који има безброј додирних тачака. Језичка баријера не постоји, монетарна политика је ослоњена на европску валуту, а велики инфрастуктурни пројекти из предходне државе (аутопутеви, нафтоводи, хидроцентрале…) и даље олакшавају суживот суседа. Потребно је хитно да се окренимо новим заједничким програмима у саобраћају, пољопривреди, трговини, туризму итд.

Гледајући кроз историју, национализам је на овим просторима балканским народима доносио само зло. Погледајмо унапред и пружимо руку једни другима.

Можда неког у Србији интересује како живе млади људи у Карловцу, Сплиту, Тузли или Зеници?

Какве могућности постоје за запослење на тим просторима?

Која су занимања дефицитарна и колике су зараде у тим државама?

Да ли ће наша деца икада моћи да иду на ексурзију у Пећ, Призрен или Урошевац, без бојазни за своју безбедност?

То су све чешћа питања на која обичан народ жели да чује одговор,али их у медијима једноставно нема.Зато је стратешки циљ региона наш заједнички живот у оквиру нових граница ЕУ.

Наша власт силно жели да испуни свој циљ (чланство у ЕУ), али преговори и отварање нових поглавља изузетно споро напредују. Љути екстремизам и национализам плута на површини и питање је дана када ће се властодршци сетити својих корена. Земље истока су све више политички присутне на овим просторима,  правећи нову брану за ширење европске идеје.

Не дозволимо да нас међусобни национализам поново окупира. Вратимо људима осмех уместо суза које су деценијама присутне на овим просторима. Нова грађанска држава би допринела да се јединке у њој осећају сигурније у таквом окружењу. Сиромаштво би најзад нестало, а боља будућност би била осигурана за све народе на подручју Западног Балкана.

Душан Драгољић
Покрет центра – Кикинда

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

ДРУШТВО
Да ли је 919 породица са троје деце у Војводини пуно или мало?

За редовну репродукцију становништва потребно је да 45% породица има троје или више деце, a у Војводини тренутно има 6,7% таквих породица. Смањени природни прираштај или „бела куга“ удобно је одомаћена међу становницима Војводине. Узроци су свима добро познати:  исељавање становништва из земље, лоша економска ситуација, бесперспективност итд. Да би се …

ДРУШТВО
1
Препознавање образаца

Што сам старија, све више препознајем обрасце. А овај у који је српско друштво упало, свесно или несвесно, ми се уопште не допада. Проматрате ли људе и ситуације око себе? Осећате ли ту одсутност норми у нашем друштву, осећај бесмисла, апсолутни недостатак енергије , неповерење у друге људе ? Све …

ДРУШТВО
Србија 01.07.2025. године

Постоји ли у српском друштву јасна визија Србије на овај дан? Препознајемо ли све трендове и актере који утичу на ту нашу визију? Јесмо ли одлучни да урадимо све што је до нас како би остварили ту нашу визију Србије 01.07.2025. године? Србија је учлањењу у Европску унију била ближе …