Политика погрешних субвенција 

ПОЉОПРИВРЕДА

У Србији се примарном пољопривредом бави око 24% становништва. Колико је то поразно говори чињеница да се у развијеним земљама тај проценат креће од 1,5 – 5,2%. Насупрот томе, у Индији се пољопривредом бави чак 51%, а у неким азијским, афричким или јужно-америчким земљама тај проценат премашује стопу од 80%.

Ако узмемо у обзир приходе по једном пољопривреднику, ствар постаје још озбиљнија. Поредећи српског у односу на, рецимо, француског сељака, српски сељак је мање продуктиван осам пута. То не значи, наравно, да француска крава даје 100 литара млека или да хектар обрадивог земљишта роди 40 тона пшенице, већ говори о односу едукованог пољопривредника и његове државе према ресурсима којима располажу.

С обзиром да се пољоприведа, као грана од виталног националног значаја, субвенционише свуда у свету, политиком правилних субвенција може се доћи до значајног бољитка у овој области. На пример, уместо да субвенционише “обрадиви” хектар, независно од географског положаја и засејане културе, држава би могла да пређе на, такозване, планске субвенције по географским областима. Да упростимо: у шљивородном крају субвенционише шљиву, а у житородном ратарске културе. На тај начин би се избегле опасне замке да се субвенционише “хоби” пољопривреда.

Процена је да би се променом система субвенционисања значајно променила и структура пољопривредне производње, а самим тим и продуктивност исте.

Владан Ћосић
Покрет центра – Шабац

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

− 9 = 1

ПОЉОПРИВРЕДА
Субвенције за наводњавање – немогућа мисија

У Србији се наводњава једва 3% пољопривредног земљишта. У Србији се 9,5 % обрадивог земљишта не обрађује. Пољопривредна политика је тако лоша да са села беже не само млади, већ сви који имају било какву другу алтернативу. Држава размишља о увођењу пореза на необрађено земљиште. Држава као да не зна …