Стварно важне теме

ДРУШТВО
3

Претходних месеци и година стално слушам ову или ону причу о томе колико је људи оболело од канцера, шта је узрок томе, имају ли осиромашени уранијум или кемтрејлс или електромагнетна зрачења неки утицај на појаву канцера, и тако даље и тако ближе… али у том шуму и какофонији различитих мишљења и ставова, не видех ни једну озбиљну јавну расправу о стварно важној теми – шта једемо и пијемо? Зато бих да са вама поделим нека моја опажања.

Хајде да причамо о АФЛАТОКСИНУ.

Знате , то је оно што се налази у млеку које наша деца и ми пијемо, а неке чике и тете из надлежних „институција“ су одлучиле да је у реду да његове вредности буду 5 ПУТА веће од оних дозвољених у Европској унији. А наша земља, која се зове Србија, у којој живимо, богата је ЗЕОЛИТОМ ( специфично клиноптилолитом), који је довољно додати у амбаре са кукурузом (јер има антитоксично дејство и везује афлатоксин за себе) и решити проблем.

Напомена: Знате, не хране се само краве кукурузом. И свиње се хране кукурузом. И коке. Тако да афлатоксина нема само у млеку.

Хајде да причамо о РЕФЕРЕНТНОЈ НАЦИОНАЛНОЈ ЛАБОРАТОРИЈИ за физичко-хемијска испитивања хране и хране за животиње које Србија још увек нема.

Само неколико чињеница око којих би требало озбиљно да се забринете:

Месо, али и остали производи који стижу у Србију прихватају се са документацијом која их прати, без контроле у нашој земљи. Увози се месо лошег квалитета, или чак месо коме је у ЕУ истекао рок употребе.У Србији су дужи рокови употребе него у земљама ЕУ, па правно гледано нико не крши закон. Али се знатно утиче на квалитет здравља људи
Анализе брашна и хлеба плаћају сами млинари и пекари.
Приликом увоза прехрамбених производа ослањамо на податке о квалитету и анализе из земаља из којих производи стижу
Оно што је предвиђено за отпад, за животињску храну наше компаније купују и онда продају као месо треће категорије.
Јасно је да је правилник о квалитету увозног меса излобиран. Иако су правила стриктна нигде не пише колико тачно протеина животињског меса мора бити у прерађевинама. Месо је препуно соли, арома и желатина, а економска немоћ грађане приморава да купују месо лошег квалитета.

Хајде да причамо о ПЕСТИЦИДИМА.

Примена Закона који предвиђа комплетну токсиколошку документацију за пестициде, а који је усвојен још 2009.године, одложена је до 2019 године! 70 одсто пољопривредних производа у Србији третира се недовољно испитаним пестицидима, сумњивог квалитета, од којих многи изазивају неплодност и рак, а у земљи се задржавају по 20 година. Више од 90 одсто пестицида се увози. У нашој земљи се и даље користе пестициди који су у другим земљама забрањени, попут ДДТ – који изазива рак и неплодност.
Иначе, Србија је водећа европска земља по потрошњи пестицида. То се неће променити, јер ће и наредне четири године средства за заштиту биља моћи да се увозе без ограничења. Зато потрошачима нико неће моћи да гарантује колико је наша храна здрава.

Хајде да причамо о ГЛИФОЗАТУ.

Хербицид под називом Тотал 480 СЛ се у Србији просипа по воћу и поврћу као вода. Овај хербицид је тоталан, што значи да уништава све биљке, а не само коров. У себи садржи глифозат – активну супстанцу која је јако штетна не само за биљне културе већ за људе и животиње.За ову активну супстанцу комитет од 12 стручњака Светске здравствене организације утврдио је да је канцерогена и да изазива: аномалије унутрашњих органа, омекшавање костију, одумирање ћелија људске плаценте, спонтане побачаје, дегенерацију сперматозоида, поремећаје срца.

Где глифозат падне, ретко шта расте (добро, не рачунамо ГМО које су тек посебна тема). Али, не лези враже – глифозат је активна супстанца која се налази на листи одобрених супстанци у ЕУ и у Србији, тако да су средства на бази ове активне супстанце у промету (а богами и на сталним акцијама) као добро познати Тотал. Иначе,  Тотал се шири и кроз земљиште и подземне воде, а највише преко ваздуха. Тако га и ми недужни удишемо где се негде у нама то акумулира и полако нас трује. Глифозат изазива дефицит хранљивих микроелемената у биљкама- биљке постају слабије и мање хранљиве вредности. Осим тога глифозат убија корисне бактерије у тлу које биљку хране азотом.

Ето, ово је само мали део стварно битних животних проблема који имају судбоносни утицај на здравље наше нације и посредно и на њену будућност. Волела бих да знам шта ви мислите .

Оливера Јовић
Мастер инжењерка технологије – хемијско и биохемијско инжењерство
Чланица Иницијалног одбора Покрета центра

Najpre veliki pozdrav za pokretanje ove životne teme za sve nas. U srećno vreme po kvalitet životnih namirnica ovo se nije moglo ni zamisliti. To srećno vreme je završeno, gle čuda, početkom tranzicije u zemlji. Ono što je najpre obeležilo ovaj period je enormni pad kvaliteta hrane. Profit je pobedio život. Paradoks je da u osnovi u poljoprivrednoj zemlji imamo reklamu na lokalnom putu u Vojvodini: “Prodajem kobasice od mesa!” U svakom seoskom domaćinstvu postoji hrana za kuću koja je hemijski minimalno tretirana i hrana “za pijac” prepuna pesticida. I to svi znamo. A o uvoznoj hrani uopšte ne treba trošiti reči. Međutim, ovakvim odnosom, upali smo u zamku, jer se praktično više ne može ništa proizvesti bez značajnog udela pesticida. Jedan moj prijatelj je rešio ove godine da uopšte ne tretira voćnjak pesticidima. I jedva je održao stabla u životu a da o rodu uopšte nema govora. Ranjena priroda se ponaša kao ranjena zver, nemilosrdna je prema neodgovornom ponašanju. I to već sada skupo plaćamo najvećom mogućom cenom , svojim životima.

Iskreno, nadao sam se da če neko pomenuti i antibiotike….iskreno.
U opštoj modi da se bolesnicima što manje antibiotika prepiše, potpuno nonšalantno se prenebregava činjenica da preko 80% svetkse proizvodnje se odnosi na antibiotike primenjene u veterini.
Pametnom dosta da sazna za pravi uzrok masovnije rezistencije na antibiotike…
Ilija Aralica M.Sc.Agri.E.

Užasno važna tema. Mislim da na ovom treba veoma da insistirate. Ljudi uglavnom veoma malo znaju o ovome, a najgore je što imaju neki malodušan stav u smislu “svi nas lažu i svi nas truju”, pa tako često recimo čujem da je organska hrana prevara i da je nemoguće bilo šta uzgajiti bez pesticida, što je naravno netačno. Takav stav ne čudi s obzirom ne to da živimo u vremenu relativizacije istine, a kod nas se to baš lepo primilo.

3 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

ДРУШТВО
Да ли је 919 породица са троје деце у Војводини пуно или мало?

За редовну репродукцију становништва потребно је да 45% породица има троје или више деце, a у Војводини тренутно има 6,7% таквих породица. Смањени природни прираштај или „бела куга“ удобно је одомаћена међу становницима Војводине. Узроци су свима добро познати:  исељавање становништва из земље, лоша економска ситуација, бесперспективност итд. Да би се …

ДРУШТВО
1
Препознавање образаца

Што сам старија, све више препознајем обрасце. А овај у који је српско друштво упало, свесно или несвесно, ми се уопште не допада. Проматрате ли људе и ситуације око себе? Осећате ли ту одсутност норми у нашем друштву, осећај бесмисла, апсолутни недостатак енергије , неповерење у друге људе ? Све …

ДРУШТВО
Србија 01.07.2025. године

Постоји ли у српском друштву јасна визија Србије на овај дан? Препознајемо ли све трендове и актере који утичу на ту нашу визију? Јесмо ли одлучни да урадимо све што је до нас како би остварили ту нашу визију Србије 01.07.2025. године? Србија је учлањењу у Европску унију била ближе …