Фонд за науку Републике Србије – ништа о нама без нас

ДРУШТВО
2

Ускоро ће пред народне посланике стићи Закон о Фонду за науку Републике Србије, већ средином септембра по најавама из надлежног Министарства просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР). По речима министра Шарчевића, Закон је писан по угледу на америчку Националну фондацију за науку (НСФ) и представља нови почетак и снажан замајац за будући развоја науке у Србији. Лепе речи, још лепше жеље, али да ли је баш све тако и чему се можемо надати?

Наведени Фонд је заиста нешто што је потребно науци у Србији, ако заиста желимо да се даље развијамо и покушамо макар да држимо корак са развијеним земљама које су нам већ доста одмакле. У самом Закону су наведене и врсте пројеката и рокови за трајање и расписивање пројектних циклуса, а модели су подељени по областима у складу са циљевима који се желе постићи пројектним решењима. Ово су свакако добре стране доношења једног оваквог Закона и формирања Фонда за науку.

Међутим, оно што је упитно код овог Закона јесте, као прво, начин његовог писања и потпуни изостанак консултација са научницима и шира расправа о предложеном тексту. По устаљеном лошем обичају, текст Закона су писали запослени у Министарству, а стиче се утисак да су то радили под притиском научне заједнице која је панично тражила одговор на питање шта ће бити са научним пројектима у 2019. години, те да су желели што пре да изађу у јавност са било каквим решењем.

Ако уз много добре воље занемаримо ове чињенице, можемо се запитати да ли је амерички модел научног фонда применљив у Србији? Ако јесте, зашто су решења понуђена у Нацрту закона тако лоша да изостаје било каква независност будућег Фонда у односу на Владу Србије и МПНТР? Да подсетимо, НСФ је независна федерална институција у САД, а будући Фонд у Србији је само продужена рука министра задуженог за науку, тј. Владе Србије. Уз ово, треба имати у виду и обим буџета који се за науку издваја у Србији и САД и одмах ће се видети да паралеле не постоје, те да и решења морају бити другачија. Као пример успешних реформи у науци требало би узети земље које су по броју становника и култури ближе Србији, као што су Словенија, Словачка, Чешка или прибалтичке земље, Естоније, Летонија и Литванија. Ове земље се у последње време истичу значајним напретком у многим областима науке, а по квалитету и условима рада полако достижу водеће земље у Европи.

Шта би онда требало урадити и како побољшати рад будућег Фонда?

  1. Изместити науку и технолошки развој и запослене у овом сектору из Министарства просвете и запослити их у новоформираном Фонду. Разлог је то што наведени службеници већ имају искуства у раду са научним пројектима, конкурсима и финансирањем, као и целом проблематиком и законском регулативом која прати ову област.
  2. Треба обезбедити што мању могућност уплива политике у науку. По предложеном Нацрту Закона, све органе Фонда (Управни одбор, Научни савет и директора) поставља Влада Србије уз сагласност или на предлог министра задуженог за науку, што је недопустиво. Такође је неодређено ко све и под којим условима може бити члан Управног одбора и Научног савета Фонда. Због тога, чланове Управног одбора и Научног савета треба да бира Национални савет за научни и технолошки развој на јавном конкурсу. На чело Фонда поставити директора који би такође био биран на јавном конкурсу, са јасно постављеним критеријумима које мора да испуни, а око којих би се претходно водила широка јавна расправа у научним круговима. Мандат директора одредити на пет година, са могућношћу само једног реизбора на исту позицију, како би се спречио негативан утицај политичких турбуленција и политичара на рад директора и Фонда. Оставити могућност да на ово место дође инострани научник тако што ће се расписати међународни конкурс.
  3. Буџет Фонда за науку треба Законом прописати као процентуални удео у Буџету Републике Србије, са условом да се сваке следеће године достигнути проценат удела не може смањивати у односу на претходну годину. Овим потезом би се осигурала самосталност Фонда и његова функционалност у погледу вршења свог посла, а то је подршка науци. Такође, обезбедила би се стабилност и могућност дугорочног планирања, што је од кључне важности за развој науке. Циљ је достизање просека развијених земаља од 3% БДП улагања у науку.
  4. Кључно је повећање контроле утрошених средстава. Управљање свим средствима на пројекту препустити руководиоцима и члановима пројектног тима, уз повећање екстерне контроле од стране Фонда за науку, са акцентом на проверу испуњености постављених циљева реализације пројеката.

Наука је област људског деловања која најмање трпи незнање, шарлатанство и мешање медиокритета, а сваки динар правилно уложен у науку враћа се вишеструко! Предузимањем предложених мера дошло би до стабилизације финансирања науке кроз Фонд за науку, заустављање одлива младих и образованих истраживача из земље, повећала би се продуктивност научника, а пре свега би се омогућило дугорочно планирање и бржи развој науке у Србији.

Др Иван Стијеповић
Потпредседник Скупштине АПВ
Покрет центра – Нови Сад

Svaki zakon se kod nas donosi bez konsultacija sa stručnom javnošću i, u najbolljem slučaju, nakon izvesnih “javnih slušanja” koja nisu ništa drugo do promovisanje ministra iz oblasti u kojoj se zakon donosi ili zaposlenih u ministarstvu (uglavnom totalnih neznalica) koji su pisali (da ne kažem selektivno prepisali) neki evropski zakon. To je manir o kom se govorilo bezbroj puta i određeni ljudi su odrali grlo pokušavajući da dokažu koliko je to štetno i neodgovorno. Nikada ništa nije vredelo. Gospoda premijeri (stavljam one iz poslednje decenije u isti koš), gospoda ministri i gospoda zaposlena po ministarstvima, koja misle da ministarstva postoje da bi oni dobijali platu, IMAJU ČEPOVE U UŠIMA.

2 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

ДРУШТВО
Да ли је 919 породица са троје деце у Војводини пуно или мало?

За редовну репродукцију становништва потребно је да 45% породица има троје или више деце, a у Војводини тренутно има 6,7% таквих породица. Смањени природни прираштај или „бела куга“ удобно је одомаћена међу становницима Војводине. Узроци су свима добро познати:  исељавање становништва из земље, лоша економска ситуација, бесперспективност итд. Да би се …

ДРУШТВО
1
Препознавање образаца

Што сам старија, све више препознајем обрасце. А овај у који је српско друштво упало, свесно или несвесно, ми се уопште не допада. Проматрате ли људе и ситуације око себе? Осећате ли ту одсутност норми у нашем друштву, осећај бесмисла, апсолутни недостатак енергије , неповерење у друге људе ? Све …

ДРУШТВО
Србија 01.07.2025. године

Постоји ли у српском друштву јасна визија Србије на овај дан? Препознајемо ли све трендове и актере који утичу на ту нашу визију? Јесмо ли одлучни да урадимо све што је до нас како би остварили ту нашу визију Србије 01.07.2025. године? Србија је учлањењу у Европску унију била ближе …