Сива економија – рак рана друштва

ЕКОНОМИЈА
2

Процене су да је удео сиве економије у Србији око 30 одсто БДП-а, или по слободној процедни око 12 милијарди евра. Приход којег се држава одриче преко неузимања пореза и доприноса износи преко 1.2 милијарде евра. По том основу Србија се налази на врху европске и светске лествице. Све владе, од 1990. мантрале су о томе небројено пута, али ни једна мантра није дала значајнијег резултата. Разлог томе је немање политичке воље и неспособност претходних министара финансија да пронађу модус по коме би легално пословање било довољно исплативо свим привредним субјектима.

Смањење намета на привреду, увођење прогресивних стопа и метода опорезивања (где би профитабилнијие гране плаћале више, а оне са ниском стопом остатка мање), смањење стопа доприноса на основне зараде а повећање на зараде изнад просека, временом би довеле до тога да се нелегално пословање учини неисплативим и, у крајњем случају, ризичнијим, јер би држава уозбиљила начин контроле и кажњавања пословања на црно. Казна за непоштовање таквих прописа морала би да буде довољно велика да обесхрабри покушаје пословања мимо легалних токова. Са друге стране, легализација пословања, барем у сектору микро предузећа и предузетника, морала би да буде примамљива и исплатива до те мере да се у друштву створи клима “моралности и етичности” бављења бизнисом, а не да се о томе говори као о привилегији превараната и шверцера свих врста.

Само кроз неколико месеци, најдуже за једну годину, видно би били уочени позитивни резултати таквих прописа. Порасла би запосленост, повећала се куповна моћ, а самим тим и приход у бужет по основу повећаног ПДВ-а и повећаног броја пензионих и здравствених осигураника.

Владан Ћосић
Покрет центра – Шабац

Genijalnost je u jednostavnosti.
Poreski sistem mora biti jednostavan.
U skladu sa tim trebalo bi da bude i decentralizovan.
Cene proizvoda i usluga bi trebalo da budu okrugle i izbaciti pare jer su besmislene.

Rak rana društva je rasulo u obrazovnom sistemu a rak rana ekonomije je kažnjavanje poverilaca i praštanje dužnicima.
Nema čistih računa. Ako platiš porez ti ne znaš zašto ga plaćaš i gde je i ko taj novac potrošio, uložio a to je osnovna stvar.

2 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

ЕКОНОМИЈА
Од сутра у Крагујевцу акција “Рез на порез”

Сутра (петак, 19.10.2018.год.) од 14 часова у Крагујевцу код Хотела Зеленгора почиње акција “Рез на порез” коју заједнички организују Шумадијска регија, Покрет слободних грађана, Социјалдемократска странка и Покрет центра. Крагујевчани једини у Србији плаћају порез на имовину увећан за 50 одсто, а политичке организације окупљене у овој акцији захтевају умањење …

ПРИВРЕДА
Квадратура српског спољнополитичког четвороугла

Иако традиционално српско спољнополитичко балансирање између глобалних центара моћи доноси краткорочне (и скупе) регионалне резултате, питање је може ли Србија на дужи рок наставити поигравање или ће се морати коначно и трајно приклонити некоме, како би по први пут у историји створила услове за одржив економски развој. Историјски гледано, цена …

ЕКОНОМИЈА
Економија будућности

Мантра о томе како треба само учити и завршити школу, а посао ће доћи сам по себи , одавно је на овим просторима постала само бајка из давних, срећнијих времена.  Млади људи који данас завршавају школу (било да се ради о средњем или високом образовању) сусрешће се са много изазова …