Србија 01.07.2025. године

ДРУШТВО

Постоји ли у српском друштву јасна визија Србије на овај дан? Препознајемо ли све трендове и актере који утичу на ту нашу визију? Јесмо ли одлучни да урадимо све што је до нас како би остварили ту нашу визију Србије 01.07.2025. године?

Србија је учлањењу у Европску унију била ближе једино 1991. године у време владе Анте Марковића. Његово пророчанство да ћемо заблуде плаћати сиромаштвом, тровањем духа и положајем далеке периферије у Европи до сада се показало прилично тачним.

Број становника је у паду. Процењује се да ће нас за 10 година бити барем 10% мање. Број новорођене деце нам је испод европског просека. ОЕБС процењује да ћемо од одлива мозгова претрпети штету од око 9 милијарди еура у виду технолошког и научног заостајања у иновацијама.

Незапосленост младих дупло је већа од опште. Стари и искусни напуштају тржиште рада, а млади не стичу радно искуство и не замењују их. Квалитет образовања не даје предуслове економског раста. Осим у сектору информационих технологија, чији допринос је још увек миноран. Далеко смо од естонских искустава.

Живимо у „заробљеној“ и „дубокој“ држави. Популистичке и клијентелистичке групе су је узурпирале. Институције немају административни капацитет, нетранспарентне су и не разумеју да су оне ту због грађана. Цивилно друштво нема контролу над безбедносним сектором и центрима моћи дубоко сакривеним у заробљеним државним структурама.

Преовладава етноцентрички концепт државе. Историја се интерпретира, а избори освајају националистичком реториком. Скоро да нема политичара који би промовисао сарадњу различитих етничких група по региону. Мањине се стога ни не идентификују са државом у којој живе, већ са државом матицом нације.

Регионални развој је све неравномернији. Око 250.000 људи годишње пређе из села у градове. Ту су капиталне инвестиције и какве такве шансе. Уз урбанизацију имамо и централизацију моћи, дивљу градњу, нерешено водоснабдевање, канализацију и заштиту животне средине.

Безбедносни ризици нису више само регионални. Мигрантска криза и тероризам увезени су. На њих се одговор не може дати без регионалне сарадње подстакнуте подизањем регионалне инфраструктуре.

Ако све ово знамо и ако имамо визију Србије на датум из наслова, шта је потребно да урадимо?

Редослед „стабилност, па развој, па демократизација“ не даје довољно резултата. Сва три колосека су једнако важна. Непопуларна европска условљавања Србије се морају правдати доследношћу у поштовању европских вредности. Њихово кршење никоме се не сме опраштати. Руске интересе, који се овде остварују кроз политичке гласноговорнике и медијске канале, и кинеске амбиције да државним пројектима изграде улаз на европско тржиште морамо вредновати кроз сопствене новчанике. Ко год овде подгрева замрзнуте конфликте, не жели нам добро.

Требају нам власти искрено опредељене реформама, вољне и способне да одговоре свим изазовима ослобађања „заробљене“ државе и истеривања скривених центара моћи из њених структура. Треба нам да такве власти имају и суседи у региону. Треба нам решење билатералних конфликата, а не њихово замрзавање. Треба нам владавина права и имплементација европског законодавства да савладамо корупцију и организовани криминал, а он је снажно регионално повезан. Разлог више за регионално повезивање. Регион је тржиште на којем имамо висок спољнотрговински суфицит са сваким.

Једно је сигурно: једини прави покретач реформи јесу европске интеграције. Без тог процеса реформи не би ни било. Сами за себе не би их никада спроводили. Зато једини пут истинске и прве праве историјске трансформације овог друштва јесте управо онај пут на чијем крају је сцена подизања заставе Европске уније испред Дома Народне скупштине 01. јула 2025.

Владимир Ђурић
народни посланик
Покрет центра – Нови Сад

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

ДРУШТВО
Да ли је 919 породица са троје деце у Војводини пуно или мало?

За редовну репродукцију становништва потребно је да 45% породица има троје или више деце, a у Војводини тренутно има 6,7% таквих породица. Смањени природни прираштај или „бела куга“ удобно је одомаћена међу становницима Војводине. Узроци су свима добро познати:  исељавање становништва из земље, лоша економска ситуација, бесперспективност итд. Да би се …

ДРУШТВО
1
Препознавање образаца

Што сам старија, све више препознајем обрасце. А овај у који је српско друштво упало, свесно или несвесно, ми се уопште не допада. Проматрате ли људе и ситуације око себе? Осећате ли ту одсутност норми у нашем друштву, осећај бесмисла, апсолутни недостатак енергије , неповерење у друге људе ? Све …

ДРУШТВО
2
Фонд за науку Републике Србије – ништа о нама без нас

Ускоро ће пред народне посланике стићи Закон о Фонду за науку Републике Србије, већ средином септембра по најавама из надлежног Министарства просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР). По речима министра Шарчевића, Закон је писан по угледу на америчку Националну фондацију за науку (НСФ) и представља нови почетак и снажан замајац …