Тражимо враћање умањења пензија извршених у периоду 11. 2014 – 09. 2018!

ПОСЛАНИЧКИ КЛУБ

Рецепт да се због кризе пензије привремено умање примењен је и у једној држави чланици ЕУ. Али, тамо је све ВРАЋЕНО. Они су држава чланица ЕУ, правила се поштују, па морају. Србија је кандидат. Мора и она.

Власт је јуче и прекјуче у Народној скупштини јасно рекла:
“По члану 4. закона о привременом умањењу пензија, исплате се сматрају коначним.”
Дакле, немају намеру умањења пензија икада да врате законитим власницима.

Уставни суд је рекао (седница Уставног суда, 23.09.2015):
1. Пензије ЈЕСУ имовина, узети њен део пензионеру је као узети једну собу стана власнику;
2. Умањење јесте уставно ако је ПРИВРЕМЕНО и У ВРЕМЕ КРИЗЕ.

Криза је прошла: власт се хвали резултатима фискалне консолидације, буџет је на крају 2017. године имао суфицит, Фискални савет констатује да су пензије на 11% БДП – а, а и закон о привременом умањењу пензија управо укидају. Дакле, нема више кризног основа за даља умањења.

Ако узето не врате, узимање неће имати привремени карактер и биће трајно и неуставно.

Рецепт да се због кризе пензије привремено умање спровела је и Литванија, чланица ЕУ. Али, тамо је СВЕ ВРАЋЕНО, и то 20% 2014. и по 40% 2015. и 2016. године. Они су држава чланица ЕУ, па морају. Србија је кандидат. Мора и она.

Предложили смо скупштини како. Поднели смо предлог закона којим тражимо:
1. Да се сви месечни износи свих умањења свих пензија свих пензионера окамате са 3% годишњом каматом од дана умањења до 31.12.2018.године;
2. Да се сви тако окамаћени саберу и да се то прогласи јавним дугом;
3. Да се онда тај тако израчунат јавни дуг конвертује у динарске обвезнице са роком доспећа од 5 година и исплатама у 10 полугодишњих рата, с тим да и обвезнице у себи садрже унапред обрачунату камату од 3% годишње;
4. Да сваки пензионер добије, у Централни регистар хартија од вредности, на своје име уписану обвезницу са вредношћу свог личног потраживања од државе утврђеног на начин описан под 1. и 2.

Предложени модел је:
– грађанима познат и разумљив, тако је враћана стара девизна штедња;
– економски је правичан колико је то могуће, јер урачунава камату за сво време током којег је сваки пензионерски динар провео у рукама државе (потпуна правичност није лако остварива, пензионере нико није питао желе ли на овакав начин део своје имовине дати држави на зајам и послугу);
– фискално је растерећен, јер предвиђа враћање на 5 година, са годишњим ратама које су подношљиве за буџет и стога је могућ, те је само питање воље власти да узето туђе врати власницима.

На жалост, имовину је пензионерима држава узела мимо њихове воље, рекоше на послугу, док траје криза. Неки пензионери су можда то и одобрили из патриотских разлога и осећаја друштвене одговорности. Ипак сматрамо да нема услова ни да се све то одједном врати. Колико год били критични према буџету и расипању пара, ово је веће од свега тога. Око 90 милијарди, осим ако Фонд ПИО не достави податке за тачан обрачун. Али, мора да се врати, да добије карактер позајмице, а не отимачине. Позајмице, невољно дате држави. А позајмица се враћа на рате чак и оним “грозним банкама”, па зато – обвезнице.

Литванцима су пензије умањиване 3, а нама 4 године. Код њих се ради и о мањем броју пензионера, држава им финансијски боље стоји, чланица је ЕУ, па су могли за две и по године све да врате. Наше околности су такве да предлажемо могућих и реалних 5 година да се све то врати са каматом кроз обвезнице.

Обвезница је заправо корисна форма враћања на рате: да се само прогласи да ће се вратити на рате, а да нема обвезнице у којој су те рате садржане, ни једна рата се не би могла лако превремено уновчити уз дисконт у случају нужде. Пензионери са обвезницама могу поступати као и са сваком другом имовином: могу је третирати као имовину склоњену у штедњу (мимо њихове воље, додуше, већ вољом власти) и чекати доспеће (ако су у могућности), могу је продати уз дисконт (ако им је неки новац одмах потребан. Обвезница је, као и свака друга имовина, и предмет наслеђивања.

Текст закона који смо поднели Народној скупштини доступан је ОВДЕ.

Народни посланици:

  • Владимир Ђурић
  • Татјана Мацура
  • Александар Стевановић
  • Ненад Божић
  • Љупка Михајловска

Удружење „Покрет центра”

ПОСЛАНИЧКИ КЛУБ
Хулигани, ватрени навијачи па народни посланици

 Моћ народног посланика и других функционера који су бирани не лежи само у томе што може да заступа ставове и идеологију за коју су се определили његови бирачи, већ и у томе што својим утицајем може, на много начина, морално обликовати бираче. Да ли су сви народни посланици и политичари …

ПОСЛАНИЧКИ КЛУБ
2
Љупка Михајловска – интервју за Панчевац

Глас пола милиона особа са инвалидитетом чује се у парламенту Љупка Михајловска, посланица у Народној скупштини Републике Србије, родом из Јабуке, у клупе представника грађанки и грађана ушла је преко листе Покрета „Доста је било”, а сада је део посланичке групе „Слободни посланици”. Она први пут јавно и детаљно говори …

ПОСЛАНИЧКИ КЛУБ
Неуспешне лидере заменити новим људима

У Народној Скупштини Републике Србије ове недеље је оформљена нова посланичка група – “Слободни посланици”. Шефица посланичке групе је Татјана Мацура, донедавно једна од виђенијих чланица организације Доста је било која је у марту почела да се расипа након, према речима сада већ бивших чланова, ауторитарног управљања које је успоставио …